Fotografija: IG profil autora.
Helena Montufo rođen je u Granada 1998. Odlučio je da se posveti studiranju Antropologija na Univerzitetu u Granadi zbog njegovog velikog interesovanja za ljudska bića i kulturu. Zapravo, on je magistrirao kulturu mira, obrazovanje, sukobe i ljudska prava.
Takođe je zainteresovana za druge oblasti kao što su umetnost, kulturna raznolikost, moda, istorija i oseća se posebnom posvećenost viktorijanskom dobu. Su debi u svijetu izdavaštva to je bilo s romanom Sanatorijum izgubljenih duša i u ovome intervju Govori nam o njoj i mnogim drugim stvarima. Puno vam zahvaljujem na vašem vremenu i ljubaznosti.
Helena Montufo — Intervju
- AKTUELNOST KNJIŽEVNOSTI: Naslov je Vaš najnoviji roman Sanatorijum izgubljenih duša. Šta nam govorite u njemu i odakle vam inspiracija?
HELENA MONTUFO: To je roman iz veoma devetnaestog veka, u kojem pokušavam da uhvatim čitaoca i da ih na impresivan način uvedem u viktorijansko doba. Ne samo da istražuje svakodnevne aspekte tih dana, već i zaranja u univerzum mentalnih bolnica koje su postojale. Nije zamišljeno da bude horor roman, ali jeste inspirisati određeni stepen nemira i nemira u čitaocu. Ima veoma mračnih poglavlja, ali i mnogo svetlijih.
Prije nekoliko godina čitao sam knjigu upravo o viktorijanske sanatorije (Život u viktorijanskom Aslymu: Svet zdravstvene zaštite devetnaestog veka, od Marka Stevensa) Shvatio sam primarna ideja onoga što će kasnije postati moj roman. Veoma sam zainteresovan viktorijansko doba uopšte, ali i mnogo specifičnije aspekte kao što je tretman mentalnog zdravlja u to vrijeme.
- AL: Možete li se sjetiti nekog od svojih prvih čitanja? I prvo što si napisao?
HM: Oduvijek sam puno čitao, to mi je bila jedna od omiljenih aktivnosti otkad znam za sebe. Sa posebnom radošću se sećam a zbirka priča Beatrix Potter. Iako moram reći da je možda prvo čitanje koje je imalo dubok utisak na mene bilo Dracula, koju sam našla u srednjoškolskoj biblioteci i koju sam pročitala sa 15 godina.
Prvo što sam napisao je kada sam imao 5 godina, kada su mi dali dnevnik (koje još uvijek imam), a to bi počela navika koju nastavljam održavati i danas. Obično to smatram početkom svog pisanja.
Pisci, likovi i običaji
- AL: Vodeći autor? Možete odabrati više od jednog i iz svih perioda.
HM: Sestre bronteJane austen, Mary shelleyOscar Wilde, poe, Dickens, Robert Louis Stevenson, Edith Wharton…oni su moje velike reference. Takođe mi se jako sviđa Jeffrey. Eugenides i Maggie O'Farrell.
- AL: Koji biste lik voljeli upoznati i stvoriti?
HM: Volio bih da se upoznam i stvaram Basil Hallward, u Slika Doriana Graya. Mislim da je on veoma zanimljiv lik.
- AL: Da li imate neke posebne navike ili navike kada je u pitanju pisanje ili čitanje?
HM: Nisam tako istančan u čitanju i mogu to bez obzira na mjesto i buku. Ali da napišem, da: moram da budem sam, a što se tiče zvuka... Ne koncentrišem se dobro na tišinu, smeta mi muzika... Sklon sam da se bolje koncentrišem uz neku vrstu ambijentalnog zvuka, poput talasa ili kiše .
- AL: A vaše omiljeno mjesto i vrijeme za to?
HM: Mnogo bolje pišem noću, i to uvijek radim u svojoj sobi.
Žanrovi i aktuelna panorama
- AL: Koje druge žanrove voliš?
HM: Moji omiljeni žanrovi su istorijski roman, roman crna, narativ gotički I to poezija.
- AL: Šta sada čitaš? A pisanje?
HM: Trenutno čitam Odjeci prošlosti, sedma knjiga u sagi Outlander, u Diana Gabaldon. Zaista mi se sviđaju i knjiga saga i serija. Što se pisanja tiče, počinjem a novi projekat o kojoj još uvek ne želim mnogo da pričam.
- AL: Šta mislite o izdavačkoj sceni?
HM: To je panorama komplikovano, ali nikada ne treba gubiti želju za pisanjem.
- AL: Kako se nosite sa trenutnim trenutkom u kojem živimo?
HM: Pa, sa puno optimizma.